Srbija zaostaje na globalnoj listi inovacija

18.12.2017 16:52
slika

Srbija je 62. na listi Globalnog indeksa inovacija (GII), od 127 zemalja.

Najinovativnije zemlje, po GII su Švajcarska (1.), Švedska (2.), Holandija (3.) i SAD (4.) Ispred nas su i Slovenija (32.), Bugarska (36.), Mađarska (39.), Hrvatska (41.), Rumunija (42.), Crna Gora (48.) i Makedonija (61), a iza nas su po inovativnosti BiH i Albanija.

Šta je u stvari globalni indeks inovacija? To je sistem ocenjivanja inovativnosti jednog društva kroz set raznovrsnih kriterijuma kao što su institucije (politička klima, zakonodavstvo, biznis klima), ljudski kapital i istraživanja, infrastruktura, sofisticiranost tržišta, kreativni i tehnološki autput, kao i kvalitet obrazovanja. Za svaki od kriterijuma zemlja se ocenjuje posebno, i globalni indeks je presek uspešnosti zemlje u svim tim oblastima.

Draško Drašković, stručnjak za inovacione ekosisteme, objasnio je za Blic rezultate istraživanja. Uočljivo je da je većina zemalja regiona ispred Srbije kada je reč o inovativnosti, pa je prvo pitanje - šta možemo da naučimo od njih.

- Od zemalja regiona, Slovenija je na visokom 32. mestu i na tom primeru treba učiti. Ekonomija Slovenije je orijentisana ka inovacijama, uz najveći intenzitet istraživanja i razvoja u regionu centralne i istočne Evrope. Oni ulažu mnogo više od Srbije u istraživanje i razvoj. Njihov javni i privatni sektor su dobro razumeli značaj ovih investicija. Imaju dobru podršku za startape i razvijene klastere startap kompanija u farmaceutskoj industriji, zelenim tehnologijama, industriji ski opreme, B2B (business to business), kreativnim industrijama - kaže Drašković.

Kada govorimo o kriterijumima, Srbija je najbolje ocenjena u oblasti institucija (50. mesto od 127), infrastrukture (52.), ljudskog kapitala i istraživanja (54.), autputa tehnologije i znanja (53.). Ono što je naš indeks inovacija srozalo na 62. mesto jesu loši rezultati prvensteno u ekonomiji i biznis okruženju - tako smo tek 99. po tržišnoj sofisticiranosti (u ovaj kriterijum spada i mogućnost dobijanja povoljnih kredita, mikrofinansiranje, lokalna konkurencija), 79. po ekonomskoj sofisticiranosti (radnici u industriji znanja, stanje klastera, prepoznavanje talenta u biznis okruženju). Ukupno stanje naše ekonomije je ono što presudno negativno utiče na stanje i proizvodnju inovacija u Srbiji. U istraživanju se takođe kaže da u Srbiji postoji nedostatak preduzetničke inicijative, da je malo tržište, da su domaće kompanije nedovoljno orijentisane ka izvozu, i da u našoj ekonomiji imamo dominaciju stranih, izvozno-orijentisanih kompanija.

- Ekonomija Srbije nije zasnovana na inovacijama. Potrebna je promena načina razmišljanja i mnogo veće investiranje kompanija u razvoj internih kapaciteta za inovacije. Ovo često zahteva mnogo više vremena nego novca. Srbija ulaže samo 0.87 odsto bruto društvenog proizvoda u istraživanje i razvoj (izvor Svetska banka, UNESCO institut za statistiku), nedovoljna su ulaganja u obrazovanje, univerziteti nisu dobro povezani sa privredom, a privatne kompanije u većini slučajeva nemaju izgrađene kapacitete za inovacije i nema inkubacije ideja, skoro da nema saradnje korporativnog sektora sa startap kompanijama - ocenjuje Drašković.

On dodaje da "preduzetništvo nije jača strana Srbije i na tome treba raditi od najranijeg detinjstva, pre svega promenama u sistemu obrazovanja". Ovo je, kako kaže, problem i mnogih zemalja u Evropskoj Uniji.

- Jedno skoro istraživanje Evropske komisije pokazuje da je 45 odsto građana EU izjavilo da nikada nisu ni pomislili da započnu sopstveni biznis, dok 79 odsto smatra da je to jako teško. Može se mnogo naučiti na primeru Švajcarske i skandinavskih zemalja, Švedske, Danske i Finske. Njihove obrazovne institucije od najranijeg školskog uzrasta uče decu preduzetništvu, pa se preduzetnička kultura kasnije lako prenosi u kompanije - kaže Drašković.

Srbija je prva u svetu po jednom kreativnom indikatoru - broju editovanih Wikipedia strana na broj stanovnika, što pokazuje da je onlajn Wiki zajednica u Srbiji vrlo aktivna, kaže naš sagovornik.

- Ovaj indikator, doduše, nije toliko važan za ocenu celokupnog inovacionog ekosistema, ali postoje neki drugi važniji indikatori gde je Srbija dobro ocenjena, kao što je izvoz ICT servisa kao procenat ukupnog izvoza (23), onlajn servisi državne uprave (24), broj istraživača na milion stanovnika (35), broj diplomaca u naučnim, tehnološkim i inženjerskim disciplinama kao procenat ukupnog broja diplomaca (22).

 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regionalnim vestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša email adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.