Odzvonilo radu u inostranstvu - kazne paprene

06.09.2017 15:31
slika

Dok se u Hrvatskoj ne vidi kraj, talas iseljavanja iz zemalja istočne Evrope u zapadne zemlje na silaznoj je putanji, piše Jutarnji list.

Kako piše Ekonomist, od 2010. godine je neto emigracija pala u devet od 11 postkomunističkih zemalja. Štaviše, ponegde se već može govoriti o „bumerangu radne snage“, povratku onih obrazovanijih kućama.

 

Iz istočnih zemalja je, pišu u Ekonomistu, u Britaniju godišnje stizalo u periodu 2010.-2015. više od 30.000 migranata, iz zemalja koje su u Evropsku uniju ušle 2004. godine, a lani je taj broj pao na samo 5.000. Delomično je to, jasno, zbog Bregzita, ali smatraju da se može objasniti i rastom potražnje za radnicima u istočnoj Evropi.

U Rumuniji je, napominju, stopa nezaposlenosti pala na 5,3 odsto, a u Češkoj na 2,9 odsto. Čak 73 odsto mađarskih proizvođača kažu da ne mogu da pronađu radnike koji im trebaju. S druge strane, plate rastu – u Češkoj su porasle pet odsto u odnosu na godinu ranije, a u Mađarskoj za 15 odsto, zbog velikog skoka minimalne plate.

Nije, međutim, u EU na relaciji zapad-istok nastupila harmonija po pitanju radnika, daleko od toga.

Tako je prošle nedelje francuski predsednik Emanuel Makron obilazio neke istočnoevropske članice u misiji zaštite francuskih radnika od „nepoštene konkurencije“.

Radi se o tome da kompanije iz istočne Evrope dobijaju poslove u razvijenijim članicama poput Francuske i na gradilišta, kad su u pitanju građevinske kompanije, dovode svoje radnike koji su (još uvek) jeftiniji od lokalnih.

Za tu se praksu primjenjuje termin „izaslani radnici“ koji se koristi u smernici Evropske komisije o uslovima angažovanja i plaćanja tih radnika, a koju je Makron kritikovao kao izdaju evropskoga duha, za prošlonedeljnu poseta Austriji.

Nakon toga se još susreo i sa slovačkim i češkim premijerima te je, čini se, dobio obećanja da će te zemlje pristati na dogovor o reformi pravila za strane radnike kojima bi se smanjio „socijalni damping“ u starim članicama EU, odnosno ti bi radnici morali biti jednako plaćeni kao i lokalni.

Ostaje da se vidi kako će na taj predlog reagovati ostale istočnoevropske zemlje koje su do sada blokirale promenu te smernice, a među njima i Hrvatska, pa zakuhavanje oko tog pitanja treba očekivati uoči oktobarskog samita EU.

Strani radnici čine tek jedan odsto evropske radne snage, ali izazivaju pažnju, a brojni su i primeri manipulacija kompanija u nastojanima da angažuju jeftinije radnike s istoka EU.

Nezadovoljne time kako evropska smernica rešava pitanje stranih radnika, neke članice su već same postrožile regulativu.

Tako je, na primer, austrijska kompanija Andritz letos kažnjena sa 22 miliona evra zbog angažovanja radnika Đuro Đaković Montaže (kazna još nije pravomoćna) na obnovi kotla u austrijskoj fabrici celuloze 2014. godine.

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regionalnim vestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša email adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.