Bivša Juga kao turistička tura

02.02.2017 09:33
slika

Kad već prevale hiljade kilometara, turisti iz Kine, Japana ili Austrijalije, došavši na Balkan, nisu raspoloženi da dve nedelje hodaju samo po Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Crnj Gori… Pojedinačno, ove zemlje drže njihovu pažnju tek na dva ili tri dana pa bi na odmoru koji traje od 10 do 15 dana, gosti sa dalekih destinacija želeli da obiđu čitav prostor bivše Jugoslavije. U tom slučaju, oni su više nego zainteresovani da krenu ka Balkanu, čuju prilično složenu zajedničku istoriju i u toku svog odmora osete miris Jadrana, Dunava i Drine, uđu u velelepnu Postojnsku pećinu, planinare Durmitorom i prošetaju kraj Ohridskog jezera. Za svo to vreme, oni će se susretati sa gostoprimljivim stanovništvom koji govori sličnim jezikom, a gotovo da nema ukusa koji im neće zagolicati nepca – od ostriga, jagnjetine u mleku, čvaraka, ajvara, šunki… I dok je za nas koji živimo u zemljama kojima se mnogo toga ima zameriti (naročito kad je standard u pitanju) prepričavanje viceva o tome jedu li dagnje ili jagnje (kad Bosanac i Dalmatinka večeraju), prilično ogorčali; oni koji su pod noge bacilli toliki put, naći će da je ovo prilično egzotična destinacija.  

A ovi turisti, ako govorimo o Kinezima, recimo, najgalantnije su platiše na celom svetu. Istovremeno, to su ljudi koji sve više putuju i koji su samo prošle godine potrošili oko 200 milijardi dolara u inostranstvu. Dakle, upitajmo sada, treba li propustiti  (i) ovu šansu na prostoru koji (izuzimajući Sloveniju) živi u priličnoj besparici, opterećen najosnovnijim egizestencijalnim problemima? Odgovor organizatora konferencije koja je prošlog četvrtka u Beogradu okupila više od 250 privrednika regiona, članova akademske zajednice, ali i vlasti, izvesno je – ne. Naime, Biznis plus, regionalni poslovni klub inicirao je okupljanje turističkih delatnika i privrednika iz bivših zemalja Jugoslavije s ciljem osmišljavanja jedinstvene zajedničke ponude Balkana zasnovane samo i isključivo na realnim, ekonomskim interesima. Prilično uspešno, može se zaključiti, nakon celodnevnog prisustva ovom skupu. Ne samo zbog broja učesnika, već zbog činjenice da su oni koji kreiraju turističku ponudu dobili punu podršku političara, koji opet, svidelo nam se ili ne, stvaraju ekonomsko-politički okvir, odnosno preduslove za razvoj privrede pa i turizma.

Uz Biznis plus, domaćin skupa je bio i ministar trgovine i turizma i potpredsednik Vlade Srbije, Rasim Ljajić do koga je rame uz rame sedeo i predsedavajći Predsedništva BIH, Mladen Ivanić. To kako region Zapadnog Balkana predstaviti kao jedinstveni turistički prostor, bila je glavna, ali ne i jedina tema konferencije pod nazivom “Regija za turizam, turizam za regiju”, uz naglasak na ulozi dobavljača, građevine i infrastrukture.

O tome koliko je ova tema aktuelna i baš u ovom trenutku važna svedoče najnoviji podaci Svetske turističke organizacije: zemlje bivše Jugoslavije u poslednjih pet godina beleže porast broja turista u proseku za osam odsto, što je znatno iznad i evropskog i svetskog proseka (4,5 odsto). Navedimo još samo primer primer Bosne i Hercegovine u kojoj je broj turista 2015. godine bio za čak 26 odsto veći nego godinu dana ranije.

“Raduje što je na Balkanu osim nacionalizma i populizma ostalo i malo turizma”, sasvim prikladno deluju reči ministra Ljajića, koji govoreći u Beogradu na konferenciji ističe i to da je turizam “poslednji Mohikanac”, koji može i treba da poveže region.

Zapravo, poziva se na brojke, insistirajući na tome da ovde nije reč o nekakvim romantičarskim idejama i jugonostalgiji, već racionalnim ekonomskim interesima koji se ne bi smeli ni zanemariti ni propustiti.

“U turizmu postoji saglasnost da je interes svake pojedinačne zemlje da se saradnja unapređuje i razvija. Turizam učestvuje sa 10 odsto u svetskom BDP-u. U 2015. godini zabeleženo je 1,25 milijardi turista i mi treba da nađemo svoju šansu i deo njh dovedemo na ove prostore. Polovina svetskih turista dolazi u Evropu, a mi pojedinačno teško možemo da konkurišemo Švajcarskoj ili Italiji. Ali zato, možemo i treba da nastupamo zajedno”, poentira Ljajić i ističe da je ovo posebno važno kada su u pitanju prekookeanska tržišta.

Konkretno, govori o turistima iz Kine, Japana, Koreje, SAD, Kanade i Australije. Izvanredan potencijal vidi u turistima iz Kine odnosno ponudi koju bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da predstave tamošnjim putnicima. Navodi podatak da je u 2015. godini putovalo blizu 130 miliona Kineza (najviše na svetu), a da su kao turisti oni potrošili oko 200 milijardi dolara (186 milijardi evra). Inače, ukupan svetski prihod od turizma iznosi 900 milijardi evra.    

 “Mi smo spremni da sa drugim eks yu državama napravimo zajedničku turističku ponudu kako bismo privukli što veći broj turista iz Kine”, konkretan je Ljajić.

Zanimljivo je, a malo poznato, da zemlje o kojima govorimo umnogome već sarađuju, vrlo često se predstavljajući zajedno na velikim sajmovima. U pomenutoj Kini, Srbija nastupa zajedno sa BiH i Crnom Gorom, a turistička trasa “putevima Valtera” vrlo je popularna među Kinezima. Sa Slovenijom, Srbija se predstavlja u Iranu… Međutim, da li su prigodan štand, skupo štampane brošure i dobro upakovana priča, dovoljni da privuku turiste?  

Indirektan odgovor na ovo pitanje nudi Ahmet Egrlić, kopredsedavajući vanjskotrgovinske komore BiH, koji je obraćajući se učesnicima skupa kazao da je nužno da se zajednički radi na kreiranju novog imidža regiona. I to kako?

“Naš imidž mora da bude takav da region ne bude mesto političkih sukoba i previranja, već mesto razvoja i dobrog života. Moramo skrenuti pažnju sa teških političkih tema na ono što je zaista važno. Ma koliko možda izgledalo da je turizam sporedna privredna grana, on to zapravo nije, jer deluje kao motor razvoja za građevinarstvo, prehrambenu industriju, infrastrukturu”, otvoren je Egrlić.

Isto misli i Mirsad Jašarspahić, kopresedavajući Privredne komore Federacije BiH koji je govorio i u ime novoosnovanog Udruženja turistikih oranizacija Bosne i Hercegovine.

“Naš cilj je da kroz Udruženje pozovemo sve u regionu da napravimo više vrsta zajedničkih ponuda. To neće napraviti Vlade već turistički radnici koji hoće da za svoju firmu obezbede dobit. Mi turizam vidimo kao izvoz s tim što se ne izvoze proizvodi već uvoze potrošači”, naglašava Jašarspahić.

Edin Dilberović, direktor Direkcije za evropske integracije BiH posebno je istakao vezu između razvoja turizma i procesa evropskih integracija. Upravo u tom kontekstu zanimljiva je bila informacija koju je izneo Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju da je ova institucija dogovorila sa EU regionalni turistički projekat vredan 5,5 miliona evra.

Na konferenciji Biznis plusa, kako je rečeno, učestvovao je i predsedavajući Predsedništva BiH, Mladen Ivanić koji je, i sebe i druge učesnike skupa podsetio da je još 1997. godine realizovan projekat “Turizam kao mehanizam promene imidža BiH”, u čemu je i lično učestvovao. Upravo tada je, kako kaže, shvatio, koliki je potencijal turizma za promenu predstave o jednoj zemlji odnosno regionu.

“Trenutno stanje u regionu nije dobro. Za to, po mom mišljenju, nema racionalnih razloga. Ne treba pominjati da sve tenzije u regionu, na Bosnu i Hercegovinu imaju tri puta jače implikacije nego na ostale zemlje i ukoliko nešto ne promenimo tavorićemo u začaranom krugu političkih ciljeva među kojima nema mnogo mesta za ekonomske”, kazao je Ivanić dodavši da je “važno formiranje jedinstvene turističke ponude regiona, ali je jednako važno da se među sobom više posećujemo”.

“Više od 60 odsto mladih ljudi iz Banja Luke nikada nije bilo u Sarajevu i obrnuto. Pitajte koliko je mladih iz Zagreba bilo u Beogradu”, upućuje Ivanić, zaključujući da je za razliku od mnogih evropskih zemalja, ovaj prostor ipak bezbedan te da potecijala ne manjka baš kao ni interesa za saradnjom.

O konkretnoj saradnji govorio je i Ibrahim Hadžibajrić, načelnik opštine Stari grad Sarajevo dajući možda najbolji primer kako bi čitava ova priča trebalo da izgleda na terenu. “Opština Stari grad ostvaruje veoma uspešnu saradnju sa velikim brojem opština, između ostalih i sa susednom opštinom Istočni Stari grad koja pripada Republici Srpskoj. Mi smo s njima pokrenuli projekte vredne 70-80 miliona maraka, ali o tome niko ne priča”, kaže Hadžibajrić a na pitanje zašto, sledi gorak odgovor: “Zato što je to uspeh između dva entiteta”.

Uz sav oprez da ne prenaglimo sa zaključkom, čini se da ovo nije usamljen slučaj i da ne važi samo za lokalne zajednice na pomenutom prostoru. Još uvek se prečesto dešava da vetrovi u nekim “višim sferama”, političkim pre svega razume se, pokvare ono što marljivi ljudi na privrednom polju posade i/ili izgrade. Ipak, činjenica da se sve više sarađuje, da zajednički turistički proizvodi već postoje, kao i da konferencije poput ove sa koje dolazi ovaj izveštaj, imaju podršku i privrednika i stručnjaka i političara, daje realne osnove za optimizam. A to – nije malo.  

Izvor: BH Dani

Piše: Jelena Aleksić

 

 

 

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regionalnim vestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša email adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.