Kako je evro promenio jednu državu za 10 godina

24.12.2016 11:49
slika

Slovenija će 1. januara obeležiti deset godina otkako je uvela evro. To je na građane i ekonomiju imalo više pozitivan uticaj nego negativan, prenose mediji.

Kako je objavio državni Zavod za statistiku, životni troškovi u tom periodu povećani su za 20,2 odsto, trećinu od prosečnog porasta inflacije u evrozoni, ali su znatnije rasle i prosečne plate, za gotovo 30 odsto, piše Jutarnji list.

Kad je Slovenija 1. januara 2007. uvela evro i zamenila dotadašnji tolar u gotovinskom plaćanju i finansijskim transakcijama te iz Evropske centralne banke trezor napunila s dve milijarde evra gotovine, prosečna mesečna plata za puno radno vreme iznosila je samo 810, a danas je nešto iznad hiljadu evra.

Prema statističkim podacima, natprosečno su porasle cene usluga, pa je "zbog evra" cena šoljice kafe u kafiću poskupela za 48 odsto, a pivo i frizerske usluge za 42 odsto.

Za prosečnu platu se pre uvođenje evra u lokalu moglo dobiti 950 šoljica kafe, a sada oko 840, ali je dosta artikala i pojeftinilo, što se odnosi i na hranu, dok su cene nekretnina i usluga od uvođenja evra većinom rasle.

Slovenija je evro uvela nakon što je ispunila 4 mastrihtska kriterijuma, postavši 13. zemlja Evropske monetarne unije. Bila je prva država kojoj je to pošlo za rukom među članicama koje su u EU ušle 2004. godine.

Ocenjuje se da je to znatno pomoglo internacionalizaciji privrede, jer su olakšane finansijske transakcije sa većinom država u koje izvoze slovenačka preduzeća iako su se ona na početku tužila da zbog evra više ne mogu računati na stimulativnu kursnu politiku kojom je vlada ranije podsticala izvoz.

Evo je znatno uticao i na bonitet Slovenije, njenih preduzeća i finansijskih institucija. Kreditni rejting Slovenije podignut je na nivo koji je omogućavao vrlo niske kamate, ali i možda preterano zaduživanje, što se promenilo tek s nastupom globalne finansijske krize, a posebno krize u evrozoni. Tada je slovenački kreditni rejting smanjen četiri puta i počeo se stabilizovati tek nakon finansijske injekcije države problematične banke, krajem 2013. godine, a preduzete su i mere na smanjivanju javnog duga u BPD radi stabilizacije javnih finansija.

Prijavite se na besplatni newsletter Pregled regije i budite u toku sa regionalnim vestima, analizama, poreskim i zakonodavnim promenama, poslovnim prilikama, mogućnostima za novi posao...

Vaša email adresa    

Ukoliko ne želite više primati besplatni newsletter, to možete uraditi sa dva klika.